Trag

22 Jul, 2012

Rec mrtvog pesnika — Autor veljkos95sima @ 23:30

ponekad se plasim samoga sebe

kada sedim u sobi sam,paranoican

i zelim da neko slusa moju rec

plasim se i senke na zidu lazi

i pogleda sto trazi dugu u nicemu

i nesto u svacemu

a noc se kurvinski kotrlja udara o zid

i umiru poslednji tragovi nade u tebi

zajedno sa spoznajom da te volim

jer ti si tamo daleko od svega

i znam da ti do mene nije stalo

i znam da je vreme traljavo

iskusenje koje samo dodaje bol

i tugu u svemu sto radim

ali kad ti se svet pretvori u sene

i kad padnes umorna u postelje snene

da li se ipak setis mene

makar kao kakve ruzne uspomene